danas se osecam bolje

danas mi sunce sja...

ne, nisam pocela slusati merlina (blje) prosto sam naucila da cenim zivot i sitnice koje mi donosi...

davno sam nekog pitala nesto na ovo foru... kao 'da li ste zadovoljno sovjim zivotom'... rekli su mi da ne obracam paznju na velike stvari... da se posvetim sitnicama... da pratim osmehe i zaljubljene poglede koji me gledaju.... a meni nije bilo do mene, a ne tamo necijih zaljubljenih pogleda

sada se cesto nadjem kako se smejem na sav glas... zbog neceg sto je rekao... ili uradio....
i onda me pogledaju drugi, kolutaju ocima, promrse nesto sebi u bradu i nastave dalje... kontam da sam do nedavno i ja bila takva... nisam naucila da uzivam u tudjoj sreci
istina, to dodje kao da ti neko nabija na nos 'ja imam, ti nemas' ali nije tako
da znam, pomogla bih ja njima... ali ne pruzaju pomoc... ne prihvataju savet....

jedini savet koji mogu da dam - iz iskustva- je da se ne preokupirate trazeci nesto sto vam nedostaje... ne zanemarujte sve oko sebe tragajuci za tim blagom... ono ce samo doci.... u pravi trenutak... i pojavice se niotkuda i kada se najmanje nadate....
verujte mi... znam

ah
odoh da spavam
:*

...

tonem...
polako
hladnoca mi para telo
lomi me....
otvaram oci i
pruzam ruke
ka umirucem suncevom zraku
ne uspevam
dodirujem ga
ali ne mogu da ga uhvatim

kao da ne zeli
da mi pomogne
da me izbavi okova koji me
guse
koji me vuku sve dublje i dublje


udaram dno
sada vec potpuno hladna
osecam suze kako mi klize niz lice
niz hladne obraze
zaustavljajuci se na hladnim
usnama
ne zeleci da se sjedine sa vodom
koja nas okruzuje


vise se ne vidi ni taj suncev zrak
pobegao je....

jos su samo jasni otkucaji moga srca
i nada je nestala.....

moji obrazi postaju bledi
voda polako menja boju
osecam se toplije
srecnije



vise se ni srce ne cuje.....

jos jedan svice dan...

nije da ne ne mogu, svesna sam da umem....
nije da se plasim, prevazisla sam taj strah....
nije da ne smem, nema ko da mi zabrani....

zasto, dok posmatram ljude, vidim samo izbledele face? i zasto, u svakoj gomili, ja prepoznam nekog nalik sebi?
da li on zna sta zeli... sta je od sebe napravio?
cesto se i sama pitam... koja je moja svrha na ovom svetu.... za koga zivim?
ljudi kazu da zivot cine sitnice... verovatno, ali... sta ako covek nema vremena za sitnice?
sta ako je zivot postao tako monoton i siv, da si na neki nacin oguglao na sitnice... nemas zelje, volje da ih trazis.... "one ce se same naci".... nista na ovom svetu ne dolazi samo od sebe...

neverovatno je kako neznanac moze da ti otvori oci.... par reci sa osobom koja te razume... bez detalja... neko ko ume da zavrsi tvoje recenice pre no sto ih izustis... neko ko te uopste i ne poznaje... ali saoseca... kapira.... po nekad se zapitam sta bi bilo da sam rodjena na nekom drugom mestu, u neko drugo doba....
da li bi se i onda osecala kao outsider?
verovatno... to je ljudska priroda... nikada ne budi zadoboljan onim sto imas, uvek trazi nesto vise..... 'quality over quantity' has always been my motto... ne zelim vise, samo bolje... lepse.... cak jednostavnije....

ceka me jos jedan naporan dan nakon budno provedene noci.... a i zasto bi ovaj bio iole drugaciji od onog juce... prekjuce... pre nedelju dana?

monotonija... znam da mogu, smem i nije me strah... ali... mozda ne zelim?

for the rain is intended for me...

finally contented soul
now did u lacerate me long enough
while all enticing secrets
were slowly whispering 'unearthly love'

the words i have
the spells i know
were not enough
to make u happy
to make u smile again....

like roses your drugs in bloom
in psychic beauty my frantic heart
i thought i saw u gloating over
my private inferno
u owe me answers.....

the nights and days
in wasteful void
the glints of hope
as small defense
the smiles i faked
the blood i shed
my drifts of smoke
my three letter friend....
~~~~



Sad, ove crne minute,progutali su moj brodolomni strah,
Dok pricam sam sa sobom,vizije ,snovi i secanja me udaraju
kao drvo koje se bori protiv sva cetiri vetra,
bude u meni neodoljivost i bol,stezu mi pamcenje,
uznemiravaju mi srce,oduzimaju mi sadasnjost ,i truju moju buducnost

by Dario....